"Due Dilligence" - poslovna istraga privrednog subjekta

Posted on 6th Mar 2024

Šta je „due dilligence“ ?

Pravno dijagnosticka studija poslovanja privrednog subjekta ili izveštaj (na engleskom due dilligence) je analiza rada odredjene kompanije koja je predmet analize. Može se obavljati biti sa razlicitih aspekata, a najcešci aspekti su pravni, finansijski i tehnicki. Za sacinjavanje izveštaja angažuju se strucnjaci razlicitog profila (pravnici, revizori, tehnicka lica i ostala strucna lica) koja nisu zaposleni u privrednom društvu koje je predmet due dilligence, odnosnom poslovne istrage. Prezentacija se najviše odnosi na pravni aspekt "due dilligence", ali su pitanja relevantna i za sve ostale aspekte. Gotovo da je nemoguce ovu vrstu prikupljanja podataka uraditi bez saradnje privrednog društva cije je poslovanje predmet analize. Postoje situacije kada se sprovodi bez saradnje privrednog društva ali to su u praski retke situacije i takvi rezultati ne poseduju relevantnost i sveobuhvatnosti koju ima potpuna korporativna istraga uz saradnju privrednog subjekta. Možemo definisati due dillignce u dva aspekta:

1) Inicijalni "due dilligence" – ovaj korak je pre svega neophodan za procenu rizika koji sa sobom nosi uspostavljanje poslovnog odnosa sa poslovnim entitetom pre uspostavljanja bilo kakvog odnosa sa istim i procene poslovnog rizika u trenutku kada se obavlja analiza.

2) Kontinuirani due dilligence – ovo je proces periodicne, odnosno, povremene evaluacije svakog poslovnog odnosa i sprovodi se kontinuirano dok god postoji poslovni odnos i takodje se sprovodi nezavisno od lokacije i prirode odnosa i u praksi najcešce je deo šire inicijative procene intergiteta menadžmenta u privrednom subjektu.

Kada se radi „due dilligence“ ?

Poslovna istraga ovog tipa se najcešce radi na zahtev potencijalnih investitora, poslovnih partnera, finansijskih institucija, vlasnika privrednog društva ili menadžmenta, u zavisnosti od toga koja pitanja treba da obuhvati i od toga koji je cilj ili motiv sprovodjenja istrage. Investitori traže ovaj izveštaj prilikom ulaganja u privredno društvo i za njih se sacinjava sveobuhvatan izveštaj o svim pitanjima koja ih interesuju kao što, na primer, mogu biti vlasnicka struktura, nacin upravljanja, radni odnosi, imovina, sporovi, autorska prava, procedure, bezbednosne procedure, i ostala specificna pitanja, u zavisnosti od vrste delatnosti i interesa koje odredjeni investitor ima. Poslovni partneri i finansijske institucije uglavnom traže ovaj izveštaj kako bi nacin na koji funkcioniše kompanija u delu koji im je od interesa kao na primer provera kvalifikacija, bezbednosnih procedura, pravnog kapaciteta i ogranicenja u poslovanju. Vlasnici kompanije najcešce traže "due dilligence" kako bi se uverili u zakonitost poslovanja društva ciji su vlasnici. Takodje mogu istragu zahtevati i kako bi proverili poslovanje kada se posumnja u nezakonitost u poslovanju, kada nisu sigurni u to šta njihova kompanija zaista radi ili kada posumnjaju u kvalitet menadžmenta kojem je povereno upravljanje kompanijom. Ukoliko postoji situacija u kojoj menadžment zahteva „due dilligence“, to se cini u sledecoj situaciji: angažuju se strucnjaci kada treba proveriti unutrašnje mehanizme u privrednom društvu, kada je potrebno preispitati zakonitost i celishodnost poslovanja ili kada su inicijatoru iz menadžmenta kompanije pojedini delovi poslovanja iz bilo kog razloga sumnjivi pa je iste neophodno proveriti radi potvrde ili odbacivanja sumnje.

Aktivnosti koje se preduzimaju u „due dilligence“

Poslovna istraga se vrši prvenstveno u saradnji sa kompanijom koja je predmet analize u konkretnom slucaju. Analiza se obavlja na osnovu dostupne dokumentacije, a koristi se i dokumentacija dostupna iz javnih izvora kao što su katastar, APR, registri privrednih društava i zaloga, registri finansijskih izveštaja i tako dalje. Nakon obavljanja analize sveobuhvatne dokumentacije, najcešce se organizuju intervjui sa menadžmentom gde se pojašnjavaju eventualne nejasnoce ili nedostatak informacija i ovo uglavnom predstavlja kljucnu fazu prilikom utvrdjivanja odgovornosti kako same kompanije tako i individualne odgovornosti pojedinaca unutar kompanije. Moguce je pokušati dobijanje i posrednih informacija preko bivših zaposlenih, informacije od drugih privrednih društava, informacija iz konkurentnih kompanije iz branše u kojoj kompanije posluje, informacije iz medija, ukoliko je to u konkretnom slucaju zakonito. Detektivska agencija se takodje može angažovati kao jedan od subjekta saradnika u poslovnoj istrazi, i kao jedan od izvora informacija ukoliko poseduje kadar koji je specijalizovan za ovu vrstu poslovnih istraga. Ukoliko se posumnja u istinitost izjava nekih zaposlenih, u odredjenim situacijama kada je u pitanju incident ozbiljne prirode i ukoliko za to postoje uslovi definisani ugovorom o radu, može se sprovesti i poligrafsko testiranje zaposlenih ali i menadžmenta radi procene kredibiliteta odgovornog kadra, ukoliko lica pristanu na isto usmeno ali i potvrde svoj pristanak pismeno, potpisivanjem formulara o dobrovoljnom pristanku na poligrafsko testiranje. Prilikom sprovodjenja izveštaja potrebno je voditi racuna da se ne naruše poslovna tajna i pravila koja se odnose na zaštitu podataka o licnosti, a treba uzeti u obzir i reputacioni rizik kojim se kompanija izlaže i voditi racuna da se isti ne naruši ni u kom aspetku.

Forma izveštaja po završetku istrage

Due dilligence je najcešce dostavljen klijentu, po pravilu, u pisanoj formi, i sadrži zakljucke (executive sumary) zajedno sa detaljnim objašnjenjima, a najvažniji dokumenti ili podaci daju se u prilogu izveštaja, kako bi bili pregledani posebno. Moguce je saciniti i takozvani skraceni izveštaj ili „red flag due dilligence“ izveštaj u kome se naznacavaju samo problemi koji po svojoj prirodi predstavljaju prioritete, ali ne i detaljan opis svih informacija. Na zahtev klijenata moguce je podeliti „due dilligence“ u više celina, kako ni bi svima bile dostupne sve informacije, a samo klijent bio imao celokupan izveštaj. Najbitniji „deo due dilligence“ je „executive summary“. Zbog cega? Zbog cinjenice da sadrži najvažnije informacije i zakljucke o privrednom društvu koje je bilo objekt „due dilligence“ istrage, a cesto i sadrži u sebi i preporuke kako odredjene nezakonitosti ili pravne probleme otkloniti na najefikasniji nacin i najboljom metodom.

Za šta se koristi „due dilligence“?

Sadržaj pravno diijagnosticke studije poslovanja privrednog subjekta je kljucan za donošenje odluka o daljim postupcima onoga ko narucuje „due dilligence“ istragu. Investitori na osnovu rezultata „due dilligence“ odlucuju da li ce investirati u odredjenu kompaniju, da li ce uneti kapital u tržište odrežene zemlje, kao i pod kojim uslovima ce zakljuciti transakciju. Poslovni partneri i finansijske institucije na ovom izveštaju zasnivaju odluke da li ce i pod kojim uslovima poslovati ili finansirati privredno društvo koje je bilo predmet ove vrste poslovne istrage. Vlasnici provrednog društva odlucuju koje ce strateške odluke doneti, a koje ce odbaciti, i zbog cega, odlucuju da li ce se zadržati postojesci menadžment, da li ce se zahtevati bilo koja vrsta zvanicne odgovornosti za poslovanje, kao i mnoge druge odluke od krucijalne važnosti pre svega na strateškom nivou. Menadžment kompanije odlucuje o tome da li ce ostati u privrednom društvu, ukoliko odluce da ostanu, onda na ovom izvestaju baziraju koje ce poslovne poteze preduzimati, da li ce povecavati ili smanjivati broj zaposlenih u kompaniji i na koji nacin ce se kompanije dalje razvijati, dakle, na osnovu ovog izveštaja se planira dugorocna politika poslovanja kompanje. Što se tice krivicno pravne poslovne odgovornosti, na osnovu rezultata „due dilligence“ može se postaviti pitanje odgovornosti bilo kog pojedinca u kompaniji, ukljucujuci poslovnu ali i krivicnu odgovornost, što sa sobom nosi zakljucak da „due dilligence“ predstavlja nezaobilazni potez svakog ozbiljnog poslovnog subjekta i obavezni korak u dugorocnom strateškom planiranju poslovne politike kompanije.